Mario Kovač

Baršunasto podzemlje

 

Uzbuna

 

Probudio me zvuk sirene. Često me budi u zadnje vrijeme. Kao za inat. Ne volim njen zvuk. Iritira. Trebali su smisliti nešto ljepše. Zašto ne puštaju neku veselu glazbu umjesto sirene?

iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii


Ulica je prazna. I mokra. Prazna zbog straha, a mokra zbog kiše. A ja volim i strah i kišu. Razbijaju jednoličnu svakodnevicu. Bude život u meni.

iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii


"Bježi, čovječe, sakrij se!" - viče neki vojnik i utrčava u haustor. Čuju se neke eksplozije u blizini, ali ja se ne bojim. Heroji nikada ne ginu.

iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii


Navodno se vodi neki rat na ovim prostorima. Ne bih znao. Ne pratim medije.

iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii


Kad se sirena oglasila po drugi put, ljudi su ispuzali na ulice. Glasno su komentirali i nadvikivali jedni druge. Ja sam krenuo kući. Umoran sam. Idem spavati.

 

Prethodna priča

 

Sljedeća priča

 

 

na prvu stranicu